RSS

CENTRALNA MEMORIJA

18 Sep

OSNOVNE KARAKTERISTIKE

Dve bitne osobine svake memorije: kapacitet i vreme pristupa.

Kapacitet predstavlja količinu podataka koji mogu biti smešteni u memoriju. Osnovna jedinica za kapacitet memorije je bajt (B)

  •  bajt (B) 1B=8b, bit je digitalna cifra i može biti 0 ili 1
  •  kilobajt (KB), 1 KB = 1024 b
  •  megabajt (MB), 1 MB = 1024 KB
  •  gigabajt (GB) 1 GB = 1024 MB
  • terabajt (TB) 1 TB = 1024 GB

(1024 je zapravo 210). Standardni kapaciteti kod današnjih operativnih memorija su 128 MB, 256 MB i više. (Za rad na računaru koji ima Windows XP neophodno je barem 256 MB memorije. Uz veći kapacitet, rad je brži i lakši. Za ilustraciju količine podataka vezanih za ove jedinice, recimo da je za smeštanje knjige od 200 stranica teksta, dovoljan 1MB, dok samo jedna digitalna fotografija može zahtevati veći kapacitet. Za čuvanje 1 minuta muzike u CD formatu, potrebno je čak 10 MB!!!).

  • Vreme pristupa označava vreme koje protekne od momenta kada se podatak zatraži iz memorije, do trenutka kada ga ona i isporuči (često se kaže i brzina memorije). Današnje memorije imaju vreme prilaza od 5 do 10 ns (ns tj. nanosekunda je 10-9 sekunde). (Za ilustraciju ove brzine recimo da bi današnje memorije »pročitale« knjigu od 500 strana za 1 tj. 2 stotinke!!!)

Poredeći je sa ostalim (spoljnim) memorijama, mogli bi da kažemo da je dobra osobina operativne memorije to što je brza, a loše što je srazmerno malog kapaciteta, što je skupa (oko 0,2 evra za 1 MB) i što gubi sadržaj nakon isključenja računara iz struje.

OSNOVNE OPERACIJE

Operacija preuzimanja podataka iz memorije naziva se čitanje memorije. Operacija slanja podataka u memoriju naziva se upis u memoriju. Da bi ove dve operacije bile moguće svaki podatak ima svoju adresu u obliku broja. Uklanjanje podataka iz memorije naziva se brisanje podataka.

CENTRALNA MEMORIJA

Nju čine sve memorije koje se nalaze na matičnoj ploči, tj. koje su u obliku čipa. (Hard disk, iako je smešten unutar centralne jedinice nije deo centralne memorije!)

Centralnu memoriju delimo na:

  • ROM (Read Only Memory) je memorijski čip na matičnoj ploči, namenjen čuvanju sistemskih programa koji su neophodni za startovanje računara (jer se nakon isključenja iz struje podaci ne gube). Iz ove memorije podaci se mogu samo čitati , dakle , podaci se ne mogu menjati (brisati stari i upisivati novi). Ne može se proširivati. Vrlo važna osobina ROM memorije je ta da kada se isključi napajanje računara, ona zadržava podatke upisane u njoj, bez obzira koliko dugo nema napona za napajanje (zahvaljujući bateriji na matičnoj ploči). Zahvaljujući ovoj osobini ROM memorije, moguće je i startovanje računara po uključenju napajanja. To je moguće jer je u ROM fabrički upisan program (BIOS- Basic Input Output System) koji se aktivira odmah po uključivanju računara. On testira sve komponente računara a ako su prepoznate i ispravne onda pronalazi but (boot) sektor tj. mesto gde se nalazi operativni sistem, te pravi kopiju njegovih neophodnih delova u radnoj memoriji.
  • Keš memorija (cashe) je vrlo brza memorija koja se nalazi u samom procesoru (interni keš) ili uz njega kao poseban čip (eksterni keš). Ova memorija je mnogo brža od operativne memorije i ima zadatak da premosti razliku u brzini između mikroprocesora i operativne memorije. Trenutna veličina ove memorije je oko 512 KB. Ideja tj. princip rada je da se u njoj drže podaci koji se često koriste ili koji su se upravo pojavili kao prethodni rezultat. Dakle, prilikom prvog zahteva za podacima oni se kopiraju iz glave memorije (RAM) u keš memoriju. Kada su sledeći put potrebni isti ti podaci, procesor ih prvo potraži u ovoj memoriji i ako su tu, pristupa im mnogo brže tj. manje čeka. Ako podaci nisu u keš memoriji, moraju se potražiti u glavnoj memoriji.
  • RAM (Random Access Memory) je memorijska kartica, namenjena čuvanju aplikativnih programa i podatka korisnika koji se trenutno izvršavaju. Dakle, pošto je računar uključen u nju se automatski smešta kopija operativnog sistema i svi oni programi i podaci koji se izvršavaju. Onog momenta kad ugasimo neki program on je tog momenta obrisan iz RAM-a   Bitna je za izvršavanje svih ostalih programa nakon startovanja računara. Podaci iz ovog dela se mogu i čitati i u njega upisivati. Gubi sadržaj nakon gašenja računara. Može se proširiti kupovinom novih memorijskih kartica.

Virtuelna memorija nije stvarna operativna memorija. U slučajevima nedostataka prave operativne memorije, određeni deo spoljne memorije (najčešće hard-disk) preuzima ulogu operativne memorije. Tako se omogućava, istina nešto sporije, izvršavanje nekih zahtevnijih programa.

Pogledajte prezentaciju Centralna memorija.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na septembar 18, 2013 in Računarski sistem

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: